Skuplje mleko
03. 10. 2007. | Autor: Nikola Tosic
Pre neki dan sam na treningu slušao B92 radio i nekih 40 minuta su se ljudi žalili zbog poskupljenja mleka. Onda, opet uveče, nisam mogao da izbegnem istu temu samo ovaj put vizuelno predstavljenju kroz tabele koje su poredile cene mleka u Srbiji, Hrvatskoj i Nemačkoj. Meni lično je cela priča veoma čudna.
Prvo cene mleka ne mogu da se porede između različitih zemalja jer postoje drastične razlike i u efikasnosti proizvodnje i u kvalitetu tržišta. Pod efikasnosti mislim ne na to koliko se krave brzo muzu nego na sve ostale aspekte poslovanja. Srbija je ekstremno neefikasna zemlja: npr. skoro sam posle dve godine uspeo da registrujem društvo građana dok je isti posao moguće uraditi u drugim zemljama za oko nedelju dana. Primena informacionih tehnologija je na minimumu (email? šta je to?) dok je birokratija ravna Kafkinom Procesu. Minimalna razmena znanja između stručnjaka i centralizovani mediji takođe ne doprinose povećanju efikasnosti.
Takođe Hrvatska a specijalno Nemačka i imaju drugačiji stav rema mleku i mlečnim proizvodima. Hrvatsko tržište nudi dosta alternativa mleku (sojino mleko, mleko od ovasa…) i nema toliki izbor mlečnih proizvoda niti kulturni opsesiju mlečnim proizvodima. Hrvati nisu imali priliku da pod Otomanskom vladavinom razviju ukus koji mi Srbi a i Grci imamo prema kajmaku, kiselom mleku, pavlaci, mladom siru, jorutu, kefiru…
Nemačka je još veći ekstrem i ne mogu da zamislim nemce da im se kupovina vrti oko dve osnovne reči: hleb i mleko. Sigurno ih ima koji dele ovaj pristup sa Srbima ali mnogo manje u odnosu na ukupnu populaciju.
Ja ne znam od kada postoji fiksacija za “hleb i mleko” kao osnovu ishrane. Od kada sam bio mali moja baka i moja mama su mi uvek govorile: “Moraš da kupiš hleb i mleko!” Kao da ako nemamo ni hleb ni mleko propašćemo. Bez hleba i mleka smo kao goli na sred ulice, kao ptica bez krila ili kao bicikl bez volana.
Hleb je retko kada kvalitetna namirnica i jedan od najvećih problema u ishrani u Srbiji. Postoji možda jedan hleb koji bih preporučio, ostali su katastrofalno loši i nezdravi specijalno sve forme belog hleba koji je čisto rafinisano brašno sa aditivima sa minimalnom nutritivnom vrednošću.
Mleko je tek posebna priča. Ako imate priliku ponekada da pijete sveže mleko direktno muzeno iz krave koja je ceo život provela na pašnjacima prelee i čiste planine onda je to prihvatljivo. Naravno samo ponekada. Životinjsko mleko nije preporučljivo piti stalno, nije prirodna namirnica za odrasle ljude, već za životinje i to za bebe životinja.
Pravi problem sa mlekom jeste da se krave bukvalno “pumpaju” hormonima i sve to ostaje i u mleku. Takođe mleko je dizajnirano kako bi telići rasli abnormalnom brzinom. Mleko u opšte ne treba da bude osnova svakodnevne ishrane jer je prilično od ideala daleko od zdrave namirnice.
Moj predlog bi bio da mleko treba da bude barem 5 do 10 puta skuplje, a kada već dižemo cene onda bi i beli hleb trebao da poskupi zajedno sa mesnim proizvodima i, naravno, alkoholom i cigaretama. Nema efikasnijeg načina za edukaciju nego kroz povećanje cena: video sam najokorelije pušače kako prekidaju da puše istog dana kada su cigarete u Francuskoj drastično poskupele. Takođe ovaj dodatak ceni može da se skupi kroz porez u državni budžet kako bi moglo nekako da se pokrije barem deo lečenja onoh koji su oboleli od serije bolesti jer su se hranili loše i pušili.
Na žalost poskupljenje mleka nije motivisano povećanjem kvaliteta ishrane populacije i skupljanjem novca za državno medicinsko osiguranje nego, pretpostavljam, materijalnim interesima verovatno samo par pojedinaca. Kao i obično.
Mada, ko zna, možda potrošnja mleka zaista opadne zbog poskupljenja.
Pogledaj MilkSucks.com.