Radovan Karadžić i lična krivica
22. 07. 2008. | Autor: Nikola Tosic
par ubijen u Sarajevu 1992.
Radovan Karađić je konačno uhvaćen. Podrška Radovana Karadžića koristi ponovo iste argumente koje slušamo već decenijama. U stvari to su argumenti koji se koriste od kada je prvi zločin ikada počinjen, to su argumenti koji se ne bave zločinom počinioca nego prikazuju žrtve ili sudije u negativnom svetlu. Ovo je banalan ali često efektivan marketinški trik specijalno ako je plasiran krozasovne medije.
Karadžić, isto kao i bilo koji kriminalac koji ne oseća ikakvo kajanje nego sebično teži svom održanju, pokušama konstantno da izbegava ikakvo pominjanje svojih zločina i fokusira se samo na napade na svoje protivnike. Čak potpuno ignoriše žrtve svojih zločina jer oni opet podsećaju na zločin, nego fokusira pažnju publike na sud u Hagu i na narušavanje kredibiliteta ovog suda. Ovim stvara diverziju i daje sebi malu prednost u trenutcima kada mu je svaki sekund usporenja očajnički potreban.
Ovo je tipična strategija za svakog kriminalca počev od sitnog lopova pa do kriminalaca kao što je Karadžić koji su optuženi za najopakije zločine sadašnjice: genocid.
Mi svi moramo da se potrudimo da bi se setili koja je zaista uloga ljudi kao što je Radovan Karadžić. To su pojedinci koji su imali moć da izbegnu ili započnu rat i uništenje. Taj jednostavni izbor je drastično uticao na živote desetine miliona ljudi i još uvek utiče decenijama kasnije. Karadžić je imao ovu odgovornost i napravio je svestan izbor koji se vremenom pokazao kao jedan od najdestruktivnijih događaja u skoroj istoriji Evrope. On, i pojedinci oko njega, su mogli da svojom voljom, svojim izborom, okrenu tok događaja ka boljem, da izbegnu agresiju i sukob, ali oni to nisu izabrali. Nisu bili prinuđeni ni u kom pogledu, ovo je jednostavno bio njihov izbor koji su napravili i držali su ga se godinama svesno i odlučno.
Kriminal Radovana Karadžića nema veze sa nacijama, religijama, bilo kakvim grupacijama ili verovanjima ljudi. Njegov kriminal je u podržavanju rata i ubistva, u nedostatku volje da prekine tu destrukciju. Ta optužba je veoma jednostavna i nema veze sa politkom, sudovima, medijima, stranaka, nacijama i bilo čim. On je odabrao da podrži umesto prekine rat.
Isto kao što mi svakog dana odaberemo da li ćemo skrenuti levo ili desno na raskrsnici oni su stalno birali rat i destrukciju umesto pomirenja i izgradnje. Ljudi koji imaju moć i prave ovakve izbore su od najveće opasnosti za ljudsko društvo u bilo kojoj tačci u istoriji, specijalno sada, kada su oružja toliko moćna a masovni mediji daju nikada do sada viđenu publiku.
Radovan Karadžić nije još kriminalac, nije još optužen, ali mislim da je njegova krivica jasna. Svako ko se našao svojevoljno u tom konfliktu deli krivicu sa Radovanom Karadžićem ali njegova krivica, kao nekoga ko je bio na samom vrhu delegiranja moći, je ogromna.
Svako ko je bio deo ovog procesa, ovih događaja, mora da razume svoju ulogu u destruktivnim dešavanjima, mora da razume trenutak kada je mogao svojom voljom da promeni nešto na bolje a nije, kada je propustio taj trenutak, i da proba da svari tu krivicu i možda je prebaci u neku pozitivnu aktivnost danas.
Isto važi i za Radovana Karadžića: bilo bi najzdravije i za njega i za sve ljude čiju pažnju sada opet privlači, da prihvati odgovornost za svoja kriminalna dela i da pokuša da je prebaci u nešto korisno, da postavi primer da je moguće razumeti svoju ulogu kao pojedinca u istorijskim događajima i je moguće da je napravio izbore koji su bili destruktivni prema milionima ljudi.
Ovakva izjava bi imala enormni pozitivan efekat i pomogla bi malo u igradnji društava koja su uništena u zadnje dve decenije. Ne govorim samo o našim predelima jer Radovan Kradžić je jedna od najvećih kriminalaca sadašnjice i njegova dela imaju globalni efekat a na žalost njegova kriminalna dela nisu ni po čemu originalna.
Nažalost, ljudi kao Radovan Karadžić, retko kada prihvataju odgovornost za svoja dela i slepo i agresivno koriste svoju inteligenciju ne za pomirenje i pozitivnu akciju, nego za dalju destrukciju kroz manipulaciju masama kroz medije.
Ja se ipak nadam da će Radovan Karadžić prihvatiti odgovornost za svoje akcije i odlučiti da učini nešto dobro.