Sigmund Freud od malena do starosti

Skoro sam slušao emisiju o psihologiji na radiju. Psihilog u emisiji je govorio o kompleksima kao što su zavisnost od roditelja ili nedostatak nezavisnosti. Na prvi mah sam prepoznao sve ove simptome na sebi. Mislim da je to tipično kada se čita ili sluša bilo šta o psihologiji - da prosešno nesigurna i samosvesna osoba odmah pomisli kako pati od svih tih problema.

Ton celog razgovora me je terao da se osećam loše zbog toga. Kao da samnom nije nešto u redu ako nisam savršeno nezavistan itd… Drugim rečima psiholog u emisiji je bio veoma agresivan u poređenju prosečne osobe sa nedostižnim idealnim standardima. U poređenju sa idealnim čovekom u odnosu na koga je psiholog očigledno merio sve druge ja sam bio potpuni gubitnik. Ja sa 29 godina još uvek volim da jedem maminu hranu i po nekada pozajmim pare. Užas! Propao sam!

Što je psihilog više pričao to sam se osećao gore. I moja devojka je slušala. Onda je počela priča o braku. Martina i ja smo zajedno 9 godina i nismo niti oženjeni niti planiramo decu. Jednostavno ne radimo ništa konkretno i sada nam tako odgovara. Ali psihilog je odmah ponovo izvlačio probleme zavisnosti i odgađanja obaveza. Ja sam opet sebe pronalazio u svim tim kompleksima. Da! Ja jesam veoma neodgovoran!

U jednom trenutku mi je sinulo da je ovaj psihilog očigledno dosta isfrutriran i da je jedva dočekao da iskali latentnu agresiju kroz medije. Nije zvučalo kao da postoji i malo saosećanja ili razumevanja, samo sam slušao poređenje svakodnevnih ljudi sa nedostižnim idealom u odnosu na koga smo mi uvek ispadali kao gubitnici.

Svaki čovek je kolekcija stotine grešaka i kratkih spojeva. To je ono šta nas čini zanimljivima. To nas motiviše. Ako bi svi bili idealni to bi bilo veoma dosadno a psiholozi prvi ne bi imali šta da rade. U stvari neću da ispadne da imam nešto protiv psihologije. Samo ću zapamtiti da opet budem skeptičan ako ikada dođem u dodir opet sa nekim psihologom. Nadam se da me neće ocenjivati u odnosu na zamišljeni i nedostižni ideal nego da će da proba da me razume i prihvati zajedno sa mojim izbegavanjem odgovornosti i obožavanjem mamine kuhinje.

Ovaj blog je postavljen 22. 05. 2007. u 2:33 pm u kategoriji blagostanje, kompleksi, psiholog, psihologija, zavisnosti.