Informacije o namirnicama, na našu sreću, postaju sve obminije i komplikovanije. Sa jedne strane ovo je odlično jer to pokazuje porast interesa u kvalitet hrane koju jedemo. Sa druge strane proizvođači se joč uvek “bore” davajući ponekada nevažne informacije a krijući one važne. Ali svako ko želi da posveti malo više energije i da sazna šta jede i kako to utiče na njegovo telo može to lako da uradi.

Evo liste par informacija ili ocena hrane koje treba ispitati:

Energetska vrednost (kcal, kJ)

Energetska vrednost hrane (u kalorijama ili kilodžulima) je jedna od najstarijih i najlošijih ocena hrane. To u opšte ne znači da nije veoma korisna. Ako birate manje kaloričnu hranu nećete puno pogrešiti. Poređenje između čokolade koja vam u četiri zalogaja da 400kcal i celog obroka koji vam da 600kcal otkriva veoma brzo da nešto nije uredu. Greška sigurno nije u malokaloričnom obroku nego u ogromnoj koncentraciji energije u čokoladi. Energetska vrednost je još uvek najlakši i najzastupljeniji način ocenjivanja hrane i zato treba da bude ozbiljno shvaćen pri kupovini namirnica. Za više informacija o energetskoj vrednosti hrane pogledaj Wikipedijin članak.

Aditivi (E dodatci)
Od nastanka supermarketa borba da proizvod što više stoji na polici (ne pokvari se) ili da se proizvede što jeftinije a da zadrži ukus je sve brža i brža. Glavno oružje u ovoj borbi su aditivi. Aditivi nemaju nikakve veze sa kvalitetom hrane (kako nutricionističkim vrednostima tako i ukusom) nego samo služe proizvođačima da proizvedu jeftiniju hranu koja će moći da stoji u magacinima i policama što duže. Aditivi se takođe koriste radi reklamnog efekta (npr. dodati vitamini u voćnom soku). Važno biti u toku sa aditivima koje unosite u telo. Američki Centar za Nauku u Javnom Interesu (Center for Science in Public Interest) ima korisnu listu aditiva ali na žalost bez E brojeva. Wikipedija takođe ima listu aditiva ali sa mnogo konzervativnijim opisima aditiva. Ja bih, kao laik, preporučio da izbegavajte sledeće aditive: Acesulfam K (E950), Aspartam (E951), potpuno ili parcijalno hidrogenizovano biljno ulje i sulfide. FedUpWithFoodAdditives.info je koristan sajt sa još jednom listom aditiva koje treba izbegavati. Aditivi su veoma dugačka priča koju ću istražiti bolje u posebnim člancima.

Glikemički indeks (Glycemic Index - GI)

Glikemički indeks pokazuje kako naše telo reaguje na ugljene hidrate. Neki ugljeni hidrati su sporiji a neki brži. Što je GI niži to znači da je ugljeni hidrat tj. šećer sporiji i to je hrana bolja - čak i ako trčite maraton. Pogledajte oficijelni sajt GlycemicIndex.com. GI iznad 70 je visok, između 56 i 69 je srednji, a 55 i ispod je nizak. Što niži to bolji!

Glikemičko opterećenje (Glycemic Load - GL)

Glikemički indeks nije savršeni pokazatelj jer objašnjava brzinu ugljenih hidrata tj. brzinu reakcije našeg tela na ugljene hidrate a ne kombinuje te informacija sa količinom ugljenih hidrata u samoj namirnici. Glikemičko opterećenje ispravlja ovu grešku i daje najtačniju sliku reakcije tela na ugljene hidrate tj. šećere. Dobija se množenjem količine ugljenih hidrata na 100gr namirnice sa glikemičkim indeksom hrane i deljenjem rezultata sa 100. GL iznad 20 je visok, između 11 i 19 je srednji, a 10 i ispod je nizak. Što niži to bolji!

Inflamacijsko ocenjivanje (Inflammation Rating - IF Rating)

Inflamacijsko ocenjivanje (IF Ocenjivanje) je veoma svež našin ocene hrane koji je odavno bio neformalan ali skoro je konačno formalizovan u broj koji omogućava svakome da donese brzu odluku pri kupovini namirnica. Određene namirnice, kombinacija namirnica ili način pripreme stvaraju nepoželjnu reakciju u telu koja izaziva inflamaciju, zapaljenje. IF Ocenjivanje uzima sve ove informacije u obzir, kombinuje ih i numerički ocenjuje namirnice. Što je IF ocena više ispod nule to je namirnica lošija (npr. -123), a što je IF ocena iznad nule to je namirnica kvalitetnija (npr. +123). Više informacija možete naći na InflammationFactor.com.

Jedan od sajtova koji komobinuje dosta gore spomenutih informacija je NutritionData.com. I ako je daleko od savršenog izvora informacija još uvek je veoma koristan.

Naravno, o svakom od ovih načina ocenjivanja hrane moće je napisati mnogo više, ovo je veoma pojednostavljen uvod koji bi trebao samo da vas inspiriše u dalje istraživanje. Svi ovi brojevi su uvek samo vodilja, nikada nisu apsolutna vrednost koji treba slepo pratiti. Najkorisnije je razviti sopstveni osećaj tj. intuiciju za hranu baziranu na naučnim informacijama i iskustvu, ali za to je uvek potrebno vreme.

Ovaj blog je postavljen 25. 05. 2007. u 1:54 am u kategoriji GI, GL, IF ocena, IF rating, acesulfam k, aditivi, aspartam, blagostanje, energetska vrednost, glikemički indeks, glikemičko opterećenje, glycemic index, glycemic load, hidrogenizovano biljno ulje, inflamacijsko ocenjivanje, inflammation rating, ishrana, kalorije, sumpor dioksid.