Sinoć sam u Tuck-a gledao film Na Nišanu. Sa jedne strane film je prilično loš a sa druge odličan i zaslužuje svaku podršku.

Prvo zašto je loš? Jeftini trikovi i rupe u radnji. Grudi Kate Mare su u fokusu kamere konstantno što mi je puno smetalo pri gledanju filma. Bilo mi je teško da se koncetrišem na akciju i triler dok se radnja prekida seksualnim idejama. Muškarac svakih 30ak sekundi pomisli na seks, što znači da je ova vrsta distrakcije pogubna za uživljavanje u film. Ali ipak pored grudi jedne veoma lepe devojke i par loše odglumljenih i rešenih zapleta i raspleta ne mogu na puno da se požalim.

Mislim da je važno ovakve filmove shvatiti kao metafore i medijske poruke a ne kao narative koji treba da budu apsolutno savršeni i zabavni. Ovakav film prvo mora da ima po nešto za svakoga - zlatno pravilo Hollywood-a. Pošto su lako ubacili par lepih devojaka i malo akcije ostalo im je dosta prostora da vide koliko daleko mogu da doguraju kritiku trenutnog političkog sistema u Americi.

Svakih par minuta filma su izrečene veoma jake opaske na sistem, ali vešto zamaskirane tako da neko ko ne obraća pašnju i želi da uživa u snajperima, akciji, ženskim grudima ili muškim mišićima ne mora da se opterećuje ovim razmišljanjima. To i jeste savršenstvo filma - da pokaže ono šta gledalac želi da vidi.

Zamislite da je Commando bio pun poruka kako američki predsednik zaslužuje da umre ili kako su senatori izvršili genocid da bi zaradili više na nafti. U starim danima pucačkih filmova amerikanci su uglavnom šetali svetom i tražili loše momke, nisu morali da ostanu kući i bore se protiv svojih kolega. Naravno i onda je bilo dosta hrabrih pokušaja ali su takvi filmovi retko bili zapakovani kao zabava za svakoga.

Ne kažem da postoji neki poseban problem sa SAD koji ne postoji u bilo kom drugom društvu u ljudskoj istoriji. Samo kažem da je Na Nišanu film koji je za još koji milimetar pomerio standarde o kritikovanju politike kroz masovnu zabavu. Barem je to ono šta sam ja primetio… i grudi Kate Mare.

Film je vredan gledanja…

Ovaj blog je postavljen 14. 05. 2007. u 11:13 pm u kategoriji Antoine Fuqua, Danny Glover, Elias Koteas, Kate Mare, Mark Wahlberg, Michael Peña, Ned Beatty, Rade Šerbedžija, Rhona Mitra, bioskop, blagostanje, film, na nišanu.