Kada sam bio mali išao bih, po nalogu majke, da kupim mleko, hleb i pivo. Ona je insistirala da ne idem u Dragstor, ni C-Market nego Pekabetu. A Višnja, ako se dobro sećam imena, je bila daleko. Onda su se pojavili i privatnici - to je bio šok za sistem! Kraj se odmah podelio u one koji ne veruju privatnicima i koji mi misle da je sve kod njih loše, i one koji se podržavali privatnike i verovali u njihov kvalitet. Onda se neko vreme ništa nije posebno menjalo, tu i tamo po neka sitnica, dok nisu počeli da se pojavljuju veliki supermarketi.

Sve promene do tog trenutka su bile u suštini dobre: kao kupac imali smo sve više izbora. Sve te radnje su bila na pet minuta šetnje od našeg stana a svaka je nudila nešto specifično. Vremenom se ponuda raznovrsne robe samo povećavala što je uvek bio plus za naš jelovnik. Što više izbora to je bolje.

Tačno sam znao koji C-Market u mom kraju ima dobar hleb. Ne govorim o bilo kom hlebu nego Makrobiotičkom hlebu iz Pančevačke Pekare koji je ubedljivo najbolji industrijski napravljen hleb koji sam ikada jeo. Samo je jedan C-Market u kraju bio motivisan da nabavlja ovaj hleb. Takođe išao bih čak na drugi kraj grada u još jedan C-Market da kupim specijalni keks sa fruktozom. A u Merkator radi još specijalnijih proizvoda. Maxi bi isto koristio samo za posebne svrhe, pa bih na kraju jedne haotične i samo u mojoj glavi organizovane kupovine skupio svu hranu koja me čini sretnim. Ta kupovina nije bila jeda odlazak u jednu radnju nego konstantno spontano vozikanje po celom kraju i gradu, to je bio neprekidan proces obnavljanja zaliha.

Koristim prošlo vreme sa razlogom…

Nisam ni primetio kada je C-Market odjednom nestao. Kada je sve postalo Maxi. Maxi je uvek bio OK ali nikako nije dobro da imam samo Maxi. Odjednom se izbor mojih namirnica prepolovio i to drastično utiče na moju ishranu. Postavljen je, ako ne na državnom nivou, onda monopol na nivou mog jelovnika. Maxi je zadovoljavao neke potrebe ali nikako ne sme da bude jedini izvor moje ishrane. Ako se pouzdam samo u Maxi, specijalno u ova dva u mom kraju, mislim da ću verovatno imati problem da unosom svega šta mi treba.

Ja nemam dovoljno informacija da dam sud o tome da li je Maxi postigao pravi monopol kada je u pitanju dominacija tržišta ali se sigurno ova nagla promena u izboru namirnica odrazila na mene. Neka vrsta lokalne konkurencije mora svuda da postoji, i na najmanjem lokalnom nivou mog kraja. Mislim da malo ljudi zaista obraća pažnju na specijalne proizvode koji su mene interesovali ali ti proizvodi su ipak bili dostupni, sada sa ukidanjem lokalne konkurencije ponuda je postala mnogo dosadnija i konzervativnija (mislio sam da je to nemoguće).

Raznovrsnost ponude u supermarketima direktno edukuje kupce, a ne obrnuto. Verujem kupci ne mogu puno da utiču na nabavku supermarketa jer sami ljudi koji biraju šta da bude u ponudi supermarketa su takođe i needukovani kupci koji ne grade kulturu nekonzervativne kupovine. Ovakav prelaz na još veći konzervativizam je najteži za svakodnevne kupce, specijalno mlađe koji treba da se edukuju izborom.

Ovaj blog je postavljen 02. 08. 2007. u 2:13 am u kategoriji C-market, Maxi, Pekabeta, blagostanje, diskont, monopol, supermarket.