Fotografija Santiaga Sierre

Moj dobar prijatelj je bio zaposlen da pomogne italijanskoj poslovnoj delegaciji pri prenosu poslovnih procesa u fabriku odeće u Ivanjici. U jednom trenutku je morao da objasni lokalnoj ženi da mora da promeni način na koji šije košulje. Italijanska mu je objasnila promene koje žena mora da uradi, on ih je preveo i šnajderka je rekla da je razumela. Onda je počela opet da radi po starom. Promene su veoma jednostavne ali su ih objasnili ponovo. Žena je opet potvrdila i opet počela da radi po starom. Posle nekih sat vremena i ko zna koliko ponovljenih instrukcija žena za mašinom je stalno ponavljala ogrešnu staru proceduru i bunila se da ona radi tačna šta od nje traže. Scena je ličila na zonu sumraka.

Opet ja sam juče išao u lokalni Maxi diskont da kupim mandarine. Na gomili su bile barem tri različite vrste mandarina: male i glatke, velike i mekane, i velike i zelene. Spontano sam naglas rekao da su mešane vrste mandarina a radnica me je čula i rekla sa punim ubeđenjem: “Sve mandarine su iste!” Ja sam joj pokazao da je jedna mandarina očigledno manja od druge ali ona je opet ponovila da su sve iste. Mandarine su očigledno bile drugačije i kasnije je i ukus to potvrdio.

Moja majka voli da kuva za mene i ja često volim da idem kod nje na ručak i večeru. Pre neke četiri godine sam promenio ishranu. Da bi joj bilo lakše napisao sam veoma jednostavna pravila koja ako poštuje napraviće savršenu hranu za mene, a i za sebe. Pravila su veoma jednostavna kao npr. bez soli, bez ulja, bez mleka, bez pšenice… Pored toga što sam joj napisao ta pravila (barem dva puta i jednom uramio) takođe sam joj ih i objasnio mnogo puta, prvo smireno sa objektivnim argumentima a kasnije sam počeo da gubim strpljenje pa sam ih predstavljao više dogmatski bez argumenata. Posle četiri godine ona još uvek sprema pastu sa sirom sa izgovorom da je to nešto šta ja jedem.

U sva tri primera su odrasli ljudi koji se ponašaju iracionalno. Novi način šivenja, potvrda da su mandarine iste i učenje novih jela su veoma jednostavni procesi ako te osobe imaju iole malo motivacije da naprave neku promenu. U suprotnom oni svi biraju da se bore protiv nečega (može da se nazove promena ili nešto strano) i to ih košta mnogo više energije nego učenje ili bilo šta drugo.

Ovakav otpor je na žalost tipična ljudska pojava i treba ga očekivati. Specijalno u sredinama kao što su naši krajevi gde su sada promene dramatične mada je prisutan svuda i uvek. Pojedinac uvek teži da održi stanje na koje je navikao i ići će do ekstremnih granica da održi to stanje. Čak i kada se to graniči sa totalnim ludilom. Nekada je zabavno ali kada se ovakvo ponašanje često sreće i počne da stavra ozbiljne probleme u svakodnevnom životu, specijalno ako zavisite od ljudi koji pružaju ovaka otpor, onda i nije tako zabavno.

Ovaj blog je postavljen 09. 11. 2007. u 7:54 am u kategoriji blagostanje, otpor, promena, psihički otpor, psihologija, psihološka inercija, strah od promene.