Amerčki Zavod za Zdravstvene i Humane Usluge (U.S. Department of Health & Human Services) je objavio sajt SmallStep.gov (Mali Korak) sa listom od 69 predloga kako prosečni pojedinac može da popravi zdravstveni kvalitet svog života.

Lista je očigledno namenjena veoma prosečnom pojedincu i meni se čini više je korisna kao primer nego kruta pravila, ali mi je zanimljivo da je ovo već ne znam koji sajt koji američka vlada producira sa ciljem da proba bilo koju metodu koja će da oveća zdravstveni kvalitet svojih građana. Niži nivo zdravlja građana jedne države je uvek opterećenje na državni budžet na više načina: najviše kroz medicinske troškove specijalno u državama kao što je Srbija a indirektno kroz pad efikasnosti i produktivnosti (često bolesni građani rade mnogo manje).

Evo prevoda i mojih kritika prvog dela predloga instituta:

Piće

Koristi mleko bez masti ili sa manje masti umesto punomasnog mleka.
Ja bih savetovao da se mleko generalno što više izbegava.

Pij vodu pre obroka.
Pij vodu uvek, takođe jedi hranu sa visokim sastavom vode kao npr. vodeno voće i povrće, supe. čorbe…

Pij dijetalna gazirana pića.
Sa ovim pravilom se u opšte ne slažem. Dijetalna gazirana pića sadrže kancerogene zaslađivače kao aspartam i acesulfam K. Najbolje izbegavaj sva gazirana pića.

Umereno konzumiraj alkoholna pića, ako u opšte i moraš da ih konzumiraš.
Slažem se. Najbolje izbegavati potpuno alkohol. Alkohol je otrov i šećer. Telo nema nikakvu korist od alkhola i mora da se bori protiv njega. Alkohol oštećuje funkcionisanje nerava.

Naruči latte ili toplu čokoladu sa nemasnim mlekom.
U našim krajevima se retko pije latte tj. bela kafa, ali pravilo je OK. Topla čokolada takođe šesto sadrži previše šećera i retko ima adekvatan sastav kokoa. Moj savet je izbegavati latte i toplu čokoladu osim ako ih sami ne pravite.

Pij vodu - dodaj joj ukus sa malo limuna.
Da! Limin takođe usporava absorpciju šećera što je pozitivan efekat.

Jelo

Jedi crveno i belo meso sa manje masti.
Takođe je dobro smanjiti korišćenje mesa i birati organsko meso. Ako insistirate na korišćenju mesa u ishrani onda možete da se oslonite na rođake sa sela umesto na supermarkete. Naravno samo ako ste sigurno da vaši seoski rođaci hrane i brinu o životinjama na zdrav način.

Pojedi samo pola deserta.
Izbegni desert?

Jedi sa manjih tanjira.
Da! Ali nemoj da sipaš pet puta onda.
Jedi više šargarea, manje kolača.

Jedi više celera.
OK! Kao i bilo koje dugo povrće. Opet biraj organsko.

Podeli predjelo sa drugom.
Postoji izreka: Večeru podeli sa neprijateljem, ručak sa prijateljem a doručak zadrži za sebe. Naravno nije obavezno da delite predjelo sa drugom - ja sam jednom podelio obrok sa lokalnim beskućnikom.

Za međuobroke jedi voće i povrće.
Da! Organsko!

Kada jedeš u restoranu naruči malu ili srednju porciju.
U restoranima u našim krajevima ovo znači da naručite pola porcije ili podelite porciju sa nekim.

Ako su u restoranu glavna jela prevelika, naruči samo predjelo ili salatu.
Da! Jela su uglavnom prevelika u restoranima. Takođe su i uvek presoljena, prešećerena i premasna. Dodavanje količine, solu, šećera i masti su najlakši i najjeftiniji načini da se zamaskira nekvalitetan kuvar koji su na žalost veoma česta pojava.

Traži dresing za salatu sa strane.
U našim krajevima dresinzi za salate nisu popularni ali možete da tažite salatu bez začina, ulja i sirćeta i da je sami začinite. Takođe bez majoneza, pavlake i sira. Isto važi i za sva druga jela koja imaju u sebi ovakve dodatke. Najlakše je dodati.

Pre nego što uzmeš repete, sačekaj 10 do 15 minuta. Možda posle ipak nećeš želeti repete.
Da! Telu treba 10 do 15 minuta da registruje sitost.

Jedi slatku hranu u malim količinama.
Da! Takođe zavisi kakvu slatku hranu. Ako je u pitanju hrana sa rafinisanim šećerom onda bolje je izbegavati u potpunosti. Ako se pod slatkom hranom podrazumeva jabuka onda je to druga priča.

Svaki put kada jedeš sedi, žvaći polako i obrati pažnju na ukuse i teksturu hrane.
Da! Mada je teško. Ja ovo pokušavam da uradim već godinama i uvek sam u žurbi. Ali kad god sam uspeo da na miru jedem osećao sam se mnogo bolje.

Što je manji tanjir to je manja porcija. Kući jedi obroke iz manjih tanjira.
Da! Ali, opet, ovo ima smisla ako sipate hranu jednom a ne više puta.

Jedi pre nego što ideš u kupovinu hrane.
OK! Ima smisla! Mada ne treba tetošiti gladi. Treba se navići na stanje gladi i naučiti da se obavljaju svakodnevne funkcije kao kuovina hrane bez ometanja.

Dodaj jabuke ili banane svojim omiljenim jutarnjim žitaricama.
Da! Mada je banana dosta jaka. Jabuka je bolji izbor. Organska! Takođe bilo koje drugo voće: kivi, borovnice, maline, kruške…

Kada praviš ili kupuješ sendvič koristi manje masna mesa i dodaj više salata i paradajza; koristi hleb od celog zrna pšenice, ovasa ili raža.
Moj savet je da pojedeš samo salatu.

Pola žitarica koje jedeš neka budu od celog zrna. Neka tvoji sendviči budu od celog zrna pšenice ili ovasa, a za međuobroke takođe jedi keks od celog zrna.
Moj savet je da sve žitarice budu od celog zrna. Sendviče izbeći. Keks tek treba izbeći jer obično pored toga što možda ima malo integralnog brašna keks onično sadrži gomilu aditiva i hidrogenizovano biljno ulje. Keks je procesovana hrana i treba ga izbegavati uvek.

Započni dan sa doručkom od jutarnjih žitarica od celog zrna.
Da!

Za garnirung koristi brokoli ili papriku.
Da! Može i za glavni obrok.

Fokurisaj se na voće. Ponesi voće za jutarnji međuobrok. Ubaci jabuku za ručak i suvo grožđe za međuobrok.
Da! Voće je odlično za bilo koju priliku. Izbegao bih suvo grožđe ili bilo koje sušeno voće jer je kalorično i sadrži sumpor dioksid.

Nikada ne dozvoli sebi da nemaš voće pri ruci. Uvek imaj puno breskvi, kruški i kajsija konzerviranih u voćnom soku ili zamrznutih tako da su ti uvek pri ruci.
Slažem se da ne treba biti u situaciji bez voća ali nikako da treba jesti konzervirano ili zamrznuto voće.

Uvek imaj pri ruci malomasni jogurt. Koristi ga kao dodatak voću, povrću i krompirima.
Ok, može da prođe mada ne treba preterivati sa mlečnim proizvodima. Takođe kombinacija krompira i jogurta je jaka.

Koristi malomasne proteine. Jedi malomasno crveno meso, piletinu, ćuretinu i ribu. Probaj mahunarke kao izvor malomasnih proteina.
Mahunarke su odličan izvor proteina.

Uživaj u mahunarkama (pasulj, sočivo, lebleblija, boranija) u salatama i supama kao dobrim izvorima proteina i vlakana.
Da!

Začini salatu maslinovim uljem i sirćetom.
Hladnoceđeno nerafinisano maslinovo ulje (ili ulje bilo kojih semenki) je odlično ali je u isto vreme veoma teško naći kvalitetno ulje. U radnjama tražite proizvode na kojima piše ekstra-devičansko i hladno ceđeno. Izbegavajte sirće.

Izbegavaj hranu i pića koja imaju šećer ili zadlađivače kao jedne od prvih sastojaka.
Izbegavajte hranu sa rafinisanim šećerima i bilo kakvim zaslađivačima.

Uvek imaj u frižideru iseckano povrće. Šargarepa i celer su tradicionalni izbor ali možeš da uključiš i brokoli, krastavce i paprike.
Da!

Biraj hranu i začine koji imaju manje, imaju smanjenu ili u opšte nemaju dodatu so.
Ovo se podrazumeva za procesovanu hranu. Ako već jedete procsovanu hranu onda je ovo pravilo korisno. Najbolje je naravno izbegavati procesovanu hranu.

Kada naručuješ picu traži više povrća (pečurki, paprike i luka) i manje sira.
Ok ali ako već jedeš picu bolje je jedi kako se inače jede ali to radi jednom u par nedelja. Ako jedeš picu redovno, više puta nedeljno onda smanji prati ovo pravilo.

Dodaj zelenu salatu, parajz, luk i krastavac u sendviče.
Izbegavaj sendviče, jedi salatu.

Ova pravila su očigledno za američko tržište ali mislim da mogu da se primene i na našu ishranu. Članak će se nastaviti.

Ovaj blog je postavljen 17. 10. 2007. u 11:33 pm u kategoriji blagostanje, ishrana, saveti.