Da li ste ikada probali čokoladu?
16. 05. 2007. | Autor: Nikola Tosic
Willy Wonka, iz filma Fabrika Čokolade, je opsednut proizvodnjom savršene čokolade
Pre neki dan sam bio u Maxi-ju sa devojkom i hteo sam da kupim čokoladu. Na moje iznenađenje čokolade nije u opšte bilo. Šalim se. Maxi je bio prepun čokolada i slatkiša. Čini mi se da je velik deo radnje posvećen slatkišima i čipsu. Ali nisam mogao da nađem onu prave čokoladu.
Volim čokoladu ali onu sa 70 i više procenata kakaa. Nisam posebno ekskluzivan. Ne zahtevam neke specijalne ručno pravljene čokolade, a i preko 80% kakaa mi je već previše. Dovoljna je tipična industrijska čokolada ali barem da je kakao dominantni sastojak.
Ako obratite pažnju na sastav većine čokolada videćete da je sastav kakaa veoma nizak. Prvi sastojak je obično šećer a kakao se kreće između 20% i 40%. U stvari čokolade sa oko 40% su već retkost. To su one čokolade koje su naše mame koristile za kuvanje. Mada i one imaju uglavnom prvi sastojak kao šećer.
Ja sam specifičan po pitanju definicija. Volim kada su nazivi stvari precizni. Razmišljam da ako je nešto većinom šećer da onda to treba da zovemo šećer. Naravno, bilo bi glupo da uzmem Milka čokoladu i pitam prodavačicu: Izvinite, koliko košta ovaj šećer? I ovako sam dovoljno čudan i bez takvih ispada tako da moram da pazim na utisak koji ostavljam po lokalnim radnjama. 
Poenta je da se u zadnjih 5, 10, 25, 50 godina dosta stvari promenilo u proizvodnji i reklamiranju hrane. I stalno se nove promene događaju. A veliki deo tih promena se zasniva na tome da se nalaze novi načini da se proizvode namirnice koje izgledaju kao nešta na šta smo navikli ali da se proizvodi jeftinije i samim tim da kvalitet proizvoda bude manji.
Siguran sam da se procenat kakaa u čokoladama kroc decenije postepeno smanjivao i ostavljao prostora mnogo jeftinijem belom šećeru. Isto kao što hleb koji jedemo danas ima veoma malo dodirnih tačaka sa hlebom koji se jeo pre 50 ili 100 godina. U nekim slučajevima se suhomesnati proizvodi prave potpuno veštački i na njima se čak crtaju vene i dodaju delići masti kako bi izgledali prirodnije. Supe se farbaju bojama i ukusom se manipuliše aditivima za razliku od tradicionalnih supa koje su imale samo čiste i prirodne sastojke.
Svi ovi proizvodi su po izgledu i ukusu ostali veoma srodni ako ne i isti kao i njihove originalne verzijama. Samim tim su i zadržali stara imena i nasledili njihovu tradicionalnu poziciju u svakodnevnici. Ali to nisu isti proizvodi. Kao što čokolada nije više čokolada nego tabla šećera sa malo kakaa tako ni supa, šunka i hleb imaju ozbiljne probleme kada je u pitanju poređenje sa svojim pretečama.
Trend definisanja hrane postoji neko vreme ali na veoma bazičnom nivou i uglavnom se bavi zaštitom vina, sireva i sličnih specifičnih proizvoda koji su obično vezani za određeni lokalitet. Definisanje svakodnevnih namirnica ostaje na nama samima i često jesmo veoma precizni, ali ponekad nas proizvođači malo i prevare. Zato treba biti uvek skeptičan i ne prihvatati sve zdravo za gotovo. Hleb nije uvek hleb kao što čokolada nije uvek čokolada.
Ja ću se potruditi da se komformiram i definisaću table šećera sa kakaom kao čokoladu, ali je neću jesti, osim ako baš ne moram… Ogladneo sam pišući ovaj članak…