Dok sam se dovezao kolima iz grada imao sam barem četiri ili pet nepredvidivih situacija zbog kojih sam morao da stajem ili usporavam. Svaku od ovih situacija je prouzrokovala samo jedna osoba ili svojom nemarnošću, bahatošću ili neznanjem.

I nije problem kada bih samo ja trošio vreme jer ja imam dosta slobodnog vremena, problem je da su pored mene gubili vreme još desetine ljudi. Oni ispred i oni iza mene. Nervirali su se i to je stvaralo negativnu energiju. Trubili su i bunili se. To se događalo svakih par minuta puta i to se prenosilo na desetine pa onda i na stotine ljudi direktno i indirektno. Ovaj pasus neću završiti tvdrnjom da je ovako počeo trći svetski rat ali nikada se ne zna!

Problem nije samo u saobraćaju. U svakodnevnoj komunikaciji i saradnji sa ljudima stalno osećam zakočenje i mislim da nisam jedini. Ljudi teže da rade stvari na teži način ili rade na način koji njima odgovara a ometa druge.

Jedan auto koji se parkira na i zakrči traku u ulici sa dve trake usporava desetine a možda i stotine ljudi. Takođe daje primer da milicija ne može ovo da reguliše i onda to dodatno utiče na poverenje ljudi u zakon (sa opravdanim razlogom) a kada poverenje u zakon ne postoji ili je nedovoljno jako onda to prouzrokuje hiljade drugih problema koji se samo povećavaju. Od mnogo prijatelja sam čuo da baš gube overenje u institucije baš zbog ponašanja pojedinaca.

Da ne spominjem ljude koji rade poslove a ne vole da ih rade kao npr. službenici na šalterima, policajci, JAT-ovi zaposleni itd itd… Svi ovi ljudi očigledno ne rade posao sa ponosom i zadovoljstvom i samim tim njihova efikasnost je strašno niska i to utiče na sva naša poslovanja i svakodnevni život jer mi zavisimo od njih. I ljudi sa najzanemarljivijim poslovima imaju ogroman uticaj na funkcionisanje društva.

Mogao bih unedogled da listam primere i razloge neefikasnosti pojedinaca. Poenta je jednostavna: od svakog pojedinca zavisi kako će se ponašati i za njegovo ili njeno ponašanje nema izgovora. To ponašanje će uticati na mnogo načina na okolinu tj. druge pojedince.

Moj savet je da ako možete obratite barem malo pažnje na vašu poziciju i uticaj na okolinu. Kako okolina reaguje na vaše akcije. Da li omogućavate drugima da budu efikasniji, da postižu svoje ciljeve lakše ili ih ometate, ili možda nemate nikakvog uticaja i potpuno ste nezavisni.

Ovo u opšte nije lako kako zvuči. Ovo je u stvari stil života i u ekstremu podrazumeva da svaki sekund svog života obraćate pažnji na zbivanja oko vas i na vaš uticaj na njih. Takođe da imate izgrađen sistem vrednosti i principa koji pratite ali i stalno poboljšavate i koji vam pomaže da lakše donosite odluke koje vas čine efikasnijim.

Ja se pomalo trudim da primenim ovu teoriju u praksi i veoma je izazovno ali zanimljivo.

Ako neko ima slišna iskustva neka napiše u komentarima.

Ovaj blog je postavljen 02. 11. 2007. u 12:51 pm u kategoriji efikasnost, moral, pojedinac, ponašanje.