Odgovornosti roditeljstva - ostaviti decu same?
15. 05. 2007. | Autor: Tanja
Autor minijature Camille Allen
Vec nekoliko dana pratim dramu roditelja male devojčice koja je nestala iz svoje sobe u jednom portugalskom letovalištu. Saosećam sa njihovim bolom i mogu samo da zamislim kako im je. Ipak sa druge strane, dok im ceo svet pomaže i saoseća sa njima, najavljen je proces protiv njih pošto su svoju decu (blizanci - 3 godine) ostavili u sobi bez nadzora punoletne osobe. I to razumem.
Ove godine sam bila na kratkom odmoru u Španiji. Upoznala sam bračni par koji svoje dve devojčice od 15 meseci i tri godine ostavljaju svako veče same u sobi (naravno kada zaspu) i odlaze na piće u hotelski kompleks…
Ovo upoznavanje je za mene otvorilo mnoga pitanja kao roditelja:
1. naravno da bračni partneri treba da imaju svoje vreme koje provode sami,
2. deca moraju da budu više samostalna i manje zavisna od svojih roditelja,
3. dobro je da su roditelji opušteniji u vezi podizanja svoje dece
4. zdraviji je odnos koji nije opterećen apsolutnim nadzorom i preteranom brigom
5. kvalitetno vreme koje rodtelji provode međusobno znači vise sreće i harmonije i za decu
Kada počnemo da analiziramo sve ove argumente vidimo da sve vreme govorimo o većoj slobodi, pravu i sreći koja iz toga proizilazi.
Biti odgovoran čovek i roditelj je preduslov svih ovih stvari. Niko roditeljima ne osporava pravo na zajedničko vreme i vreme koje treba da provedu bez dece. To je dobro, zdravo i važno.
Pre svega da bi ste proveli takvo vreme morate bitio odgovorni i misliti o svojim postupcima. Dete se budi kao i mi (prosečan čovek se budi skoro 22 puta u toku noci), samo što dete od 15 meseci nije u stanju da se ponekad samo umiri. Plakanje u dužem vremenskom periodu moze da izazove jaku uzbuđenost i izvesnu traumu. U prve tri godine života deteta kada se formira bazična sigurnost i osnovne putanje psihološkog profila, ovakve traume su potpuno nepotrebne.
Odrasla odgovorna osoba koja bi se našla u sobi u stanju je da uteši, objasni, pomiluje. To ne mora da bude majka uvek. To mora da je neko odrastao i odgovoran.
Biti odgovoran roditelj znači biti svesan svojih postupaka. Apsolutno pozdravljam izvesno vreme odvajanja od dece. To je vreme za sopstevni odmor, rad ili čistu dokolicu.
Da bi ste na miru proveli to vreme:
1. prodnadjite osobu koja može u večernjim časovima da čuva dete,
2. i zgradite odnos poverenja sa tom osobom,
3. ako idete na odmor sa decom birajte hotele koji imaju ponudu čuvanja dece (to su provereni ljudi koje angažuje hotel),
4. razmislite da priredite romantičnu večeru na terasi vaše sobe,
5. nikad, nikad ne ostavljajte decu dok spavaju same - deca od 15 meseci ili tri godine apsolutno ne mogu ostati sama kod kuce…
Za početak budite odgovorni prema sebi, pa prema svima u vašoj okolini - pre svih prema malim i slabijim - prema onima koji još uvek ne razumeju šta znači odgovornost.
29. 09. 2007. u 5:16 pm
Moje secanje,
Ova jedina kcerka-kao mala do prvih 6- meseci-kad zaspi navece budila se u 3 ujutru. Nadoji se i sledece budjenje u 7 ujutru.
I tako mesecima-ko svajcarski sat. Posto nas je “mali svajcarski sat” tako naucio zena i ja se opustimo i resimo ta pogledamo neku dobru ptretstavu u pozoristu. Izlazak posle mnogih meseci.
Dovedemo devojku zeninog brata, kojoj je 22 god. da je “cuva”; sa objasnjenjem da ona kad zaspi budi se u tri ujutru-kad ogladni.
U deset po povratku iz pozorista ugledamo sva svetla u stanu popaljena; sto nam je bilo cudno.
Iva se probudila jos u devet i u urlik; nisu pomogle ni price ni tepanja ni pevusenja.
Nisu bili oko nje lica i glasovi koje ona prepoznaje i “serenada” je trajala citav sat.
P.S.
U nekim americkim drzavama; ne smes po zakonu da ostavis dete samo u kuci do svoje 12. te. Dete preko dvanaest ima pravo i moze da cuva u kuci svoga mladjeg brata ili sestru.
Iva ce za koju nedelju punih 16. Sad se plasim da bude dugo “sama” u kuci.